日展出猴脸兰花 这种猴脸兰花网上卖得不贵就是

Нулти мериди?ан или Гринички мериди?ан ?е мериди?ан ко?и се користи као ме?ународна референца (лини?а лонгитуде) у географском координатном систему у коме ?е ова лонгитуда дефинисана као 0°. За?ено, нулти мериди?ан и ?егов антимериди?ан (180. мериди?ан у 360°-систему) за одре?ива?е географске дужине формира?у велику кружницу. Ова? велики круг дели сфероид на две хемисфере. Ако се неко користи правцима Истока и Запада са дефинисаног почетног мериди?ана, онда се оне могу назвати источна и западна хемисфера.

Нулти мериди?ан ?е ултиматно произво?ан, за разлику од екватора, ко?и ?е одре?ен осом ротаци?е. За Зем?ин главни мериди?ан, разне конвенци?е су кориш?ене или заговаране у различитим регионима током истори?е.[1] На?чеш?и савремени мериди?ан ?е IERS референтни мериди?ан. Он ?е изведен, али незнатно одступа од Гриничког мериди?ана, ко?и ?е 1884. године изабран као ме?ународни стандард.
Географске дужине за Зем?у и Месец мере се од ?иховог почетног мериди?ана на 0° до 180° источно и до 180° западно. За сва остала тела Сунчевог система, лонгитуда се мери од 0° (?ихов почетни мериди?ан) до 360°. Западне лонгитуде се користе ако ?е ротаци?а тела директна, односно следи правило десне руке. Источне лонгитуде се користе ако ?е ротаци?а ретроградна.[2] Ме?утим, °И ко?е су ве?е од 180 могу се претворити у °З одузима?ем вредности од 360. Исто важи и за °З ве?е од 180, конверту?у?и их у °И.
Опис
[уреди | уреди извор]Гринички мериди?ан се узима за ?нулти мериди?ан“, односно мериди?ан ко?и се дефинише као 0° географске дужине. Он пролази кроз Гриничку опсерватори?у, у истоименом месту код Лондона. На?да?и мериди?ан од Гриничког (180°) представ?а границу изме?у источне и западне Зем?ине хемисфере.
За разлику од Зем?иних паралела ко?е су одре?ене осом ротаци?е Зем?е, избор гриничког мериди?ана ?е усво?ена конвенци?а. Током истори?е кориш?ене су разне конвенци?е о почетном мериди?ану. Гринички мериди?ан ?е усво?ен као ме?ународни стандард октобра 1884. на ме?ународно? конференци?и у Вашингтону.
Подруч?а кроз ко?а пролази
[уреди | уреди извор]
Од северног до ?ужног пола, гринички мериди?ан пролази кроз следе?е океане и државе:
- Северни ледени океан (изме?у Гренланда и архипелага Свалбард)
- Северни Атлантски океан
- У?еди?ено Кра?евство
- Ламанш
- Француска
- Шпани?а
- Средоземно море
- Алжир
- Мали
- Буркина Фасо
- Того
- Гана
- ?ужни Атлантски океан
- ?ужни океан
- Антарктик (Зем?а кра?ице Мод)
Списак примарних мериди?ана на Зем?и
[уреди | уреди извор]Локалитет | Савремена географска дужина | Назив мериди?ана | Коментар |
---|---|---|---|
Берингов мореуз | 168°30' З | П?ер Жансен ?е предложио ова? мериди?ан као могу?и неутрални почетни мериди?ан на Ме?ународно? конференци?и о мериди?анима 1884. године[3] | |
Вашингтон | 77°03′56.07″ З (1897) or 77°04′02.24″ З (NAD 27) or 77°04′01.16″ З (NAD 83) | Мериди?ан Нове поморске опсерватори?е | |
Вашингтон | 77°02′48.0″ З, 77°03′02.3″, 77°03′06.119″ З или 77°03′06.276″ З (што ?е требало да буде NAD 27). Да ?е NAD27, касни?и би био 77°03′05.194″ W (NAD 83) | Мериди?ан Старе поморске опсерватори?е | |
Вашингтон | 77°02′11.56299″ З (NAD 83),[4] 77°02′11.55811″ З (NAD 83),[5] 77°02′11.58325″ З (NAD 83)[6] (три различита монумента ко?а су првобитно требало да буду на мериди?ану Беле ку?е) | Мериди?ан Беле Ку?е | |
Вашингтон | 77°00′32.6″ З (NAD 83) | Капитол мериди?ан | |
Филаделфи?а | 75° 10' 12″ З | [7][8] | |
Рио де Жанеиро | 43° 10' 19″ З | [9] | |
Острва блажених / Азури | 25° 40' 32″ З | Кориш?ен до сред?ег века, предложио га ?е П?ер Жансен као ?едан од могу?их неутралних мериди?ана на Ме?ународно? конференци?и о мериди?анима[10] | |
?еро (Ферски), Канарска острва |
18° 03' З, later redefined as 17° 39' 46″ З |
Ферски мериди?ан | [11] |
Тенерифе | 16° 38' 22" З | Тенерифски мериди?ан | Постао ?е проминентан ме?у холандским картографима и навигаторима након што су напустили иде?у магнетног мериди?ана[12] |
Кадиз | 6° 17' 35.4" З | Кадишки мериди?ан | Кра?евска опсерватори?а у ?угоисточно? кули Касти?о де ла Вила, ко?у ?е током 1735–1850 користила шпанска морнарица.[13][14] |
Лисабон | 9° 07' 54.862″ З | [15] | |
Мадрид | 3° 41' 16.58″ З | [15] | |
К?у | 0° 00' 19.0″ З | Примарни мериди?ан (пре Гринича) | Лоциран у К?у опсерватори?и кра?а ?ор?а III |
Гринич | 0° 00' 05.3101″ З | Гринички мериди?ан | Ери мериди?ан[16] |
Гринич | 0° 00' 05.33″ З | Нулти мериди?ан борбеног прегледа У?еди?еног Кра?евства | Бредли?ев мериди?ан[16] |
Гринич | 0° 00' 00.00″ | IERS референтни мериди?ан | |
Париз | 2° 20' 14.025″ И | Париски мериди?ан | |
Брисел | 4° 22' 4.71″ И | [15] | |
Антверпен | 4° 24' И | Антверпенски мериди?ан | |
Амстердам | 4° 53' И | Кроз Вестеркерк у Амстердаму; кориш?ен за дефиниса?е законског времена у Холанди?и од 1909. до 1937. године[17] | |
Берн | 7° 26' 22.5″ И | ||
Пиза | 10° 24' И | [7] | |
Осло (Крист?ани?а) | 10° 43' 22.5″ И | [7][8] | |
Фиренца | 11°15' И | Флорентински мериди?ан | Кориштен у Петерсово? про?екци?и, 180° од мериди?ана ко?и пролази кроз Берингов пролаз |
Рим | 12° 27' 08.4″ И | Мериди?ан Монте Марио | Кориштен у Римском 40 датуму[18] |
Копенхаген | 12° 34' 32.25″ И | Рундеторн[19] | |
Напу? | 14° 15' И | [10] | |
Пресберг | 17° 06' 03″ И | Meridianus Posoniensis | Користио га ?е Самуел Миковини |
Будим | 19° 03' 37″ И | Меридиан у Будиму | Кориштен током 1469–1495; увео га ?е Региомонтан, а користили су га Марсин Билика, Галеото Марзио, Миклош Ердели (1423–1473), ?оханес Толхопф (око 1445–1503), ?оханес Мунц. Смештен у кра?евском замку (и опсерватори?и) у Будиму.[20] |
Стокхолм | 18° 03' 29.8″ И | У Стокхолмско? опсерватори?и[15] | |
Краков | 19° 57' 21.43″ И | Краковски мериди?ан | у Старо? краковско? опсерватори?и у С?адецковом коле?у; тако?е поменут у раду Николе Коперника О револуци?ама небеских сфера. |
Варшава | 21° 00' 42″ И | Варшавски мериди?ан | [15] |
Варад | 21° 55' 16″ И | Tabulae Varadienses | [21] Изме?у 1464. и 1667. Георг фон Пурбах ?е у твр?ави Орадеа (у то време Варад) поставио почетни мериди?ан.[22] У свом дневнику Колумбо ?е навео да ?е на броду имао ?едну копи?у Табуле Варади?ске (Tabula Varadiensis или Tabulae directionum) за израчунава?е стварног мериди?ана на основу положа?а Месеца, у корелаци?и са Варадом. Америго Веспучи се тако?е напоменуо како ?е стекао зна?е за израчунава?е мериди?ана помо?у ових табела.[23] |
Александри?а | 29° 53' И | Александри?ски мериди?ан | Мериди?ан Птоломе?ског Алмагеста. |
Санкт Петербург | 30° 19' 42.09″ И | Пулковски мериди?ан | |
Кеопсова пирамида | 31° 08' 03.69″ И | 1884[24] | |
?ерусалим | 35° 13' 47.1″ И | [8] | |
Мека | 39° 49' 34″ И | Тако?е погледа?те меканско време[25] | |
У?а?ин | 75° 47' И | Кориштен у инди?ско? астрономи?и и календарима из 4. века (тако?е погледа?те време у Инди?и).[26] | |
К?ото | 136° 14' И | Користи се на ?апанским картама из 18. и 19. века (званично 1779–1871). Тачно место непознато, али ?е у ?Ка?рекисиу” у граду Нишигекоутиу у К?оту, тадаш?о? престоници. | |
~ 180 | Супротно Гринич, предложен 13. октобра 1884. на Ме?ународно? конференци?и о мериди?анима од стране Сандфорда Флеминга.[10] |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ?Prime Meridian”. Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (4. ?ул 2013), geog.port.ac.uk
- ^ Archimal, B. A.; et al. ( ) (2015), Report of the IAU Working Group on Cartographic Coordinates and Rotational Elements: 2015 (PDF), стр. 27 of 46, ?The range of longitudes shall extend from 0° to 360°. Thus, west longitudes are used when the rotation is direct, and east longitudes are used when the rotation is retrograde. ... The Earth, Sun, and Moon do not traditionally follow this definition. Their rotations are direct and longitudes run both east and west 180°, or positive to the east 360°.”
- ^ International Conference Held at Washington for the Purpose of Fixing a Prime Meridian and a Universal Day. October, 1884, pp. 43–51. Project Gutenberg
- ^ NGS 2016, PID: HV1847.
- ^ NGS 2016, PID: HV1846.
- ^ NGS 2016, PID: AH7372.
- ^ а б в Hooker (2006), introduction.
- ^ а б в Oct. 13, 1884: Greenwich Resolves Subprime Meridian Crisis, WIRED, 13 October 2010.
- ^ Atlas do Brazil, 1909, by Bar?o Homem de Mello e Francisco Homem de Mello, published in Rio de Janeiro by F. Briguiet & Cia.
- ^ а б в ?The Project Gutenberg eBook of International Conference Held at Washington for the Purpose of Fixing a Prime Meridian and a Universal Day”. Gutenberg.org. 12. 2. 2006. Приступ?ено 28. 3. 2016.
- ^ Ancient, used in Ptolemy's Geographia. Later redefined 17° 39' 46″ З of Greenwich to be exactly 20° З of Paris. French "submarin" at Washington 1884.
- ^ A.R.T. Jonkers; Parallel meridians: Diffusion and change in early modern oceanic reckoning, in Noord-Zuid in Oostindisch perspectief, The Hague, 2005, p. 7. Retrieved 2 February 2015.
- ^ ?"In search of the lost meridian of Cadiz"”. Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (30. новембар 2019), El País, 23 December 2016. Retrieved 8 November 2018.
- ^ Antonio Lafuente and Manuel Sellés, El Observatorio de Cádiz (1753–1831), Ministerio de Defensa, , p.144, . 1988. ISBN 84-505-7563-X. Недоста?е или ?е празан параметар
|title=
(помо?) - ^ а б в г д Bartky, Ian R. (2007). One Time Fits All: The Campaigns for Global Uniformity. Stanford University Press. стр. 98. ISBN 978-0-8047-5642-6.
- ^ а б Dolan 2013a.
- ^ Eenheid van tijd in Nederland (Unity of time in the Netherlands), Utrecht University website, retrieved 28 August 2013.
- ^ Grids & Datums – Italian Republic, asprs.org, Retrieved 10 December 2013.
- ^ meridian, article from Den Store Danske Encyklop?di
- ^ When Tolhopff handed over his book, titled Stellarium (1480)[1] to king Matthias Corvinus, he emphasized that he had used the meridian of Buda for his calculations. The German physician, Johannes Müntz used it the same way in his 1495 calendar. However, in the second edition, he had already introduced the Vienna meridian. Zsoldos, Endre – Zsupán, Edina: Stellarium – egy csillagászati kódex Mátyás k?nyvtárában. Orpheus Noster V. évf. 2013/4. 62–85.[2]; Szathmáry, László: Az asztrológia, alkémia és misztika Mátyás király udvarában. In: Ponticulus Hungaricus, VI. évfolyam 5. szám · 2002.?Szathmáry László: Az asztrológia, alkémia és misztika Mátyás király udvarában”. Архивирано из оригинала 18. 10. 2009. г. Приступ?ено 02. 10. 2020.
- ^ Oradea, Tourism office website, retrieved 3 February 2015.
- ^ ?Romanian astronaut makrsk 10th anniversary of Prime Meridian Astronomy Club”. NineO'Clock.ro. 2015. Архивирано из оригинала 01. 10. 2017. г. Приступ?ено 26. 6. 2017.
- ^ Meridian Zero csillagászklub access-date = 27 December 2018
- ^ Wilcomb E. Washburn, "?The Canary Islands and the Question of the Prime Meridian: The Search for Precision in the Measurement of the Earth”. Архивирано 29 ма? 2007 на са?ту Wayback Machine"
- ^ Maimonides,. ?Hilchot Kiddush Hachodesh 11:17”. Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (25. фебруар 2009), calls this point ???? ??????, "the middle of the habitation", i.e. the habitable hemisphere. Evidently this was a convention accepted by Arab geographers of his day.
- ^ Burgess 1860
Литература
[уреди | уреди извор]- Burgess, Ebenezer (1860), ?Translation of the Surya-Siddhanta”, Journal of the American Oriental Society (e book), 6 (об?ав?ено c. 2013), стр. 185
- Dolan, Graham (2013a). ?The Greenwich Meridian before the Airy Transit Circle”. The Greenwich Meridian.
- Dolan, Graham (2013b). ?WGS84 and the Greenwich Meridian”. The Greenwich Meridian.
- Hooker, Brian (2006), A multitude of prime meridians, Архивирано из оригинала 26. 9. 2018. г., Приступ?ено 28. 6. 2019
- Howse, Derek (1997), Greenwich Time and the Longitude
, Phillip Wilson, ISBN 978-0-85667-468-6
- Norgate, Jean; Norgate, Martin (2006), Prime meridian, Архивирано из оригинала 04. 07. 2013. г., Приступ?ено 13. 1. 2013
- NGS datasheet station name form, National Geodetic Survey, 2016, Приступ?ено 11. 12. 2016
- Sobel, Dava; Andrewes, William J. H. (1998), The Illustrated Longitude, Fourth Estate, London
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- "Where the Earth's surface begins—and ends", Popular Mechanics, December 1930
- scanned TIFFs of the conference proceedings
- Prime meridians in use in the 1880s, by country