人大代表呼吁 抚慰留守儿童的“情感饥饿”
| Bilaterija | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||
| Raznovrsnost bilaterijana. | |||||||
Nau?na klasifikacija 
| |||||||
| Domen: | Eukaryota | ||||||
| Carstvo: | Animalia | ||||||
| Kladus: | ParaHoxozoa | ||||||
| Kladus: | Bilateria Hatschek, 1888
| ||||||
| Sinonimi | |||||||
|
Triploblasti Lankester, 1973 | |||||||
Bilateralia, bilateralija ili bilaterija su ?ivotinje sa dvobo?nom (bilateralnom) simetrijom, tj. nemaju ?eonu ("prednju") i zadnju stranu nago le?nu (gornju, dorzalnu) i trbu?nu (donju, ventralnu); zato tako?e imaju desnu i levu stranu tela. Nasuprot radijalno simetri?nim ?ivotinjama, kao ?to su meduza i ve?ina Echinodermata imaju gornju i donju stranu, ali ne i ?elo i za?elje, kao ?to su sun?eri, ?arnjaci, Placozoa i Ctenophora. Kod ve?eg dela, bilateralni embriji su triploblasti?ni, ?to zna?i da imaju tri zametna sloja: endoderm, mezoderm i ektoderm. Gotovo svi su bilateralno simetri?ni, ili pribli?no tako; najvi?e iznimki je kod Echinodermata, koji kao odrasli imaju gotovo idealnu radijalnu simetriju, ali su bilateralno simetri?ni u larvenom stadiju.[2][3][4].
Osim nekoliko grupa ?ivotinja (kao ?to su Platyhelminthes i Gnathostomulida), bilateralija imaju kompletan probavni trakt, sa zasebnim ustima i anusom. Neki bilateralni organizmi nemaju telesnu ?upljinu (Acoelomata], odnosno Platyhelminthes, Gastrotricha i Gnathostomulida), dok drugi imaju primarne telesne ?upljine (koje proizlaze iz blastocela, kao kod Pseudocoelomata) i / ili srednje ?upljine (koje se pojavljuju de novo, na primer, celom).
Evolucija
[уреди | уреди извор]
Hipoteti?ni najbli?i drevni zajedni?ki predak bilateralije je ozna?en kao Urbilaterian.[5][6]
Priroda prvih bilateralnih ?ivotinja je stvar rasprave. Jedna strana predla?e da su acelomate iznjedrile ostale grupe (planuloidno-aceloidna hipoteza Ludviga fon Grafa, Me?nikova, Libi Hajman ili Salvini Plavena), a drugi predstavljaju da su prve bilateralne ?ivotinje bile organizmi sa celomom, a glavni acelomatne grupe ?ivotinja Plathelmintes (pljosnate gliste) i Gastrotricha (trbodlaci) su, prema njima, sekundarno izgubile telesnu ?upljinu (arhicelomatna hipoteza i njene varijacije, koje su predlo?ili Ernst Henkel ili Adam Sed?vik) i preko bilaterogastrea (Gesta Jegursten) ili Trochaea (Nilsen).
Prvi dokazi o prvim bilateralnim ?ivotinjama su fosilni tragovima u ediakarijskim sedimentima, a prvi verodostojni fosil bilateralne ?ivotinje Kimberella, koji datira od pre 555 miliona godina. Raniji fosili su sporni. Fosilni oblik Vernanimalcula mo?e pripadati najranijoj poznatoj grupi bilateralnih ?ivotinja, ali tako?e mo?e predstavljati ispunjenih mehur. Fosilna embroni su poznati iz celog perioda postojanja Vernanimalcula (pre oko 580 miliona godina), ali niti jedan od njih nema obile?ja bilateralnih ?ivotinja. Barous veruje da su oblici bilateralnih ?ivotinja prona?eni u Tacuarí formaciji, Urugvaj, a veruje se da su postojali pre najmanje 585 miliona godina.[7]
Filogenija
[уреди | уреди извор]Bilateralni organizmi se svrstavaju u dva glavna natkolena (glavne loze). Od deuterostomia to su Echinodermata, ?iroglavci, Chordata i nekoliko manjih grupa ?ivotinja. Kod protostomia je uklju?ena ve?ina ostalih, kao ?to su Arthropoda, koluti?avci s, mehku?ci Plathelmintes i tako dalje. Me?u njima postoji nekoliko razlika, poglavito u tome kako se razvija embrion. Konkretno, prvi otvor embriona kod protostoma postaje usta, a kod deuterostoma anus. Mnogi taksonomi sada me?u protostomama priznaju jo? najmanje dva natkolena: najpre su predlo?ene Ecdysozoa. Neki istra?iva?i su tako?e prepoznali jo? i natkoljeno Platyzoa, a drugi odbacuju monofiletsko poreklo Platyzoa. Posebno je te?ko klasifikovati streli?aste crve, s tim da ih neki taksonomi stavljaju me?u deuterostome, a drugi u protostomia. Dve najnovije studije su tra?ile odgovor na pitanje da li su streli?asti crvi u po?etku imali bilateralna obele?ja.[8]
Sledi prikaz moderne (2011) op?teprihva?ene filogenije, iako je polo?aj pojedinih grana jo? uvek kontroverzan, a i stablo se znatno promenilo u razdoblju od 2000. do 2010. godine.[9][10][11]
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Vidi jo?
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Martin, M. W.; Grazhdankin, D. V; Bowring, S. A; Evans, D. A; Fedonkin, M. A; Kirschvink, J. L. (5. 5. 2000). ?Age of Neoproterozoic bilatarian [sic] body and trace fossils, White Sea, Russia: implications for metazoan evolution”. Science. 288: 841—5. PMID 10797002. doi:10.1126/science.288.5467.841.
- ^ Sofrad?ija A.; ?oljan, D.; Had?iselimovi? R. (2004). Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 978-2025-08-146-6.
- ^ Had?iselimovi? R.; Masli? E. (1999). Osnovi etologije – Biologija pona?anja ?ivotinja i ljudi. Sarajevo Publishing, Sarajevo. ISBN 978-2025-08-141-4.
- ^ Mayr E. (1963). Animal species and evolution (1st ed.). Cambridge: Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 978-0-674-03750-2.
- ^ Knoll, Andrew H.; Carroll, Sean B. (25. 6. 1999). ?Early Animal Evolution: Emerging Views from Comparative Biology and Geology”. Science. 284 (5423): 2129—2137. doi:10.1126/science.284.5423.2129.
- ^ Balavoine, Guillaume, & Adoutte, Andre. 2003. The segmented Urbilateria: A testable scenario. Integrative & Comparative Biology, 43: 137–147. Found at [1] — URL retrieved November 15, 2006
- ^ Aubet, Natalie R.; et al. (29. 6. 2012). ?Bilaterian burrows and grazing behavior at >585 million years ago”. Science. American Association for the Advancement of Science. 336 (6089): 1693+. doi:10.1126/science.1216295.
- ^ Halanych, K.; Bacheller, J.; Aguinaldo, A.; Liva, S.; Hillis, D.; Lake, J. (17. 3. 1995). ?Evidence from 18S ribosomal DNA that the lophophorates are protostome animals”. Science. 267 (5204): 1641—1643. PMID 7886451. doi:10.1126/science.7886451.
- ^ Edgecombe, Gregory D.; Giribet, Gonzalo; Dunn, Casey W.; Hejnol, Andreas; Kristensen, Reinhardt M.; Neves, Ricardo C.; Rouse, Greg W.; Worsaae, Katrine; S?rensen, Martin V. (jun 2011). ?Higher-level metazoan relationships: recent progress and remaining questions”. Organisms, Diversity and evolution. 11 (2): 151—172. doi:10.1007/s13127-011-0044-4.
- ^ Nielsen, C. 2001. Animal Evolution: Interrelationships of the Living Phyla. Second Edition. Oxford University Press, Oxford.
- ^ ?Bilateria”. Tree of Life Web Project. 2002. Архивирано из оригинала 12. 01. 2013. г. Приступ?ено 11. 8. 2014.
Spolja?nje veze
[уреди | уреди извор]- Tree of Life web project — Bilateria Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (16. новембар 2020)
- University of California Museum of Paleontology — Systematics of the Metazoa
| Normativna kontrola: Dr?avne |
|---|
